Ћирило Солунскиw XVv m्पW Jf lTKk Mmy Fip b 5y B Bbr l p
- За чланак о бугарском књижевнику и филозофу, погледајте чланак Константин Филозоф.
- За другу употребу, погледајте чланак Константин.
| Ћирило Солунски | |
|---|---|
 Статуа светог Ћирила на Стубу светог тројства у Оломоуцу | |
| Датум рођења | 827. |
| Место рођења | Солун Византијско царство |
| Датум смрти | 14. фебруар 869. |
| Место смрти | Рим Папска држава |
| Поштује се у | православљу и католицизму |
| Празник | 11. мај 14. фебруар |
Константин Филозоф (грч. Κωνσταντίνος), познатији као Свети Ћирило (грч. Κύριλλος, црксл. Кирилъ) (827. — 14. фебруар 869) је био византијски мисионар који је са својим братом Методијем донео писменост и хришћанство Словенима. Био је један од најбољих лингвиста, теолога и учених људи свог доба, савременик Фотија I (858—867, 877—886) и творац првог словенског писма глагољице из које се касније развила нова азбука која је у његову част названа Ћирилица. Око 855. године направио је у Цариграду, азбуку, тако што је грчком алфавиту додао више словенских знакова. Ћирил је затим почео да преводи Јеванђеље и Псалтир, са грчког на словенски језик.[1] Пре мисије међу Словенима, био је као изасланик византијског цара и свог школског друга Михајла III (842—856, самостално 856—867) међу Арапима у Самари на Тигру (око 851) и међу Хазарима заједно са братом.
Током мисије међу Хазарима, браћа су на Криму код Херсона нашли мошти папе Климента I (88/92—98/101), као и јеванђеље и псалтир писане руским словима на готском језику.[2] Током своје мисије међу Словенима у Великоморавској кнежевини кнеза Растислава (842—870), браћа су се нашла на удару германског свештенства које је на том простору ширило хришћанство на латинском језику, због чега су око 867. године били приморани да оду у Рим и траже дозволу за свој рад од папе. На том путу су се зауставили у Панонској кнежевини кнеза Коцеља (861—872), започевши своју мисију и на тим простору. Током боравка у Риму, папа Хадријан II (867—872) им је дао дозволу да наставе богослужење на црквенословенском језику и сам одржао службу на њему у базилици Светог Петра. Константин се у Риму разболео и замонашио[3] у једном грчком манастиру, на гори Олимп, узевши том приликом монашко име Ћирило(грч. Κύριλλος) што значи Господњи. Педесет дана после тога је умро 14.02.869. Заједно са братом је 1980. године проглашен свецем заштитником Европе, а по њему је назван, око 1.505m нмв. висок планински врх на острву Ливингстон, које се налази у архипелагу Јужних Шетландских острва на Антарктику. Канонизовале су га обе хришћанске цркве, али га празнују различитим датумима, православна 11. маја, а католичка 14. фебруара.
Садржај
- 1 Види још
- 2 Референце
- 3 Литература
- 4 Спољашње везе
Види још[уреди]
- Методије Солунски
- Ћирило и Методије
- Покрштавање Словена
- Моравскопанонска мисија
Референце[уреди]
- ^ "Сербскиј народниј лист", Будим 1835. године
- ^ Светозар Николић, Старословенски језик I, „Требник“, Београд, 2002.
- ^ "Сербскиј народниј лист", Будим 11835. године
Литература[уреди]
- Светозар Николић, Старословенски језик I, „Требник“, Београд, 2002.
- Ђорђе Трифуновић, Ћирило и Методије, СКЗ, Београд, 1964.
- Петар Ђорђић, Старословенски језик, Нови Сад, 1985.
- Vlasto, Alexis P. (1970). The Entry of the Slavs into Christendom: An Introduction to the Medieval History of the Slavs. Cambridge: Cambridge University Press.
- Коматина, Предраг (2014). Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I. Београд: Византолошки институт САНУ.
Спољашње везе[уреди]
 |
Ћирило Солунски на Викимедијиној остави. |